Da li je deci potrebna religija

Ranije nije bilo nedoumica – „svi“ su verovali u Boga. I kad su deca bila nemirna, čas posla je do njih doletelo jedno – „videćeš ti svoga boga“. I bilo je jasno – ili si pravoslavac, ili katolik ili musliman.  Posle toga „svi“ nisu verovali u Boga. A onda je došla demokratija. I pored izbora političkih partija, vrsta pelena, brojnih produkata, načina ishrane, mi roditelji se susrećemo i sa pitanjem kako deci predočiti religiju i u kolikoj meri je uvrstiti u njihov život.

Šta je uopšte od religije više relevantno i čemu učiti dete? Kako govoriti detetu o Bogu ako sam ne veruješ u njega? Ili da li je zaista štetno ako detetu pričamo o svim detaljima hrišćanstva (ili islama ili judaizma, budizma, hinduizma, šta god bilo u šta verujemo) i vodimo ga u crkvu/džamiju/sinagogu/hram i a ne pričamo mu ništa (pozitivno) o drugim religijama. Gde je sredina i šta je dobro za decu?

Oko jednog pitanja je većina roditelja saglasna – njihovo dete bi trebalo da zna kulturološki i običajni aspekt religije, jer bez toga je skoro nemoguće objasniti detetu brojne jezičke izraze koji su vezani za Bibliju, običaje, ali i umetnost i arhitekturu koja nas okružuje. Ali deca ne bi bila deca kad ne bi postavljala tako divna, očigledna i nezgodna pitanja – mama, šta radi čika gore na krstu i zašto je on tamo; a zašto pališ tu sveću kad danas nije rodjendan, a zašto ne smem da duvam te sveće;  zašto ću sutra da dobijem poklon (na Božić), a ne danas? Tu sad nastaje dilema – sa koliko detalja odgovoriti detetu. Neki roditelji sa decom ne pričaju o religiji jer oni sami ne veruju u Boga. Na dečije pitanje često odgovore vrlo kratko i nejasno, jer ne žele da dete smatra religiju za nešto bitno u svom životu. Ali, time detetu stvaraju osećaj da je sva religija nešto čudno i možda opasno. I onda nam i ljudi koji su religiozni postanu čudni i daleki i obično ih izbegavamo, jer su drugačiji i ne razumemo ih. To vodi predrasudama i neprijateljstvima.

Mnogo toga što dolazi iz religije je osnova naše kulture. I deci su neka pravila i neki aspekti religije vrlo korisni. Uzmimo na primer deset zapovesti. Da li ih znate napamet? Ja ne sve, a naše zakonodavstvo se manje više zasniva na njima. Ja sam odrastala u ono vreme kad svi nismo verovali u Boga. I niko o zapovestima nije pričao….

Tih deset zapovesti vam mogu pomoći da decu učite moralu. Ne moraju da budu baš u klasičnom obliku. Na primer, jedan rabin (Stiven Karl Rojben) ih je preformulisao u jedan jednostavniji oblik koji deca mogu lako da razumeju:

  • Sloboda je osnovno ljudsko pravo
  • Ceni svačiji život
  • Tvoje dostojanstvo je važnije od praćenja trendova
  • Budi zahvalan za ono što imaš
  • Ali i uzmi svoj život u svoje ruke i ispuni ga smislom
  • Trudi se da izgradiš lepe i iskrene odnose sa drugim ljudima
  • Poštuj svoju porodicu
  • Budi pouzdan tako da ljudi mogu da se oslone na tebe
  • Ne kradi
  • Ne laži

Isto tako, deci može da bude korisno da misle da postoji Bog, jer im daje osećaj sigurnosti i veće zaštićenosti da znaju da jedan dobar čika (ili teta), pored mame i tate, pazi na njih. Naročito sada kada su nam porodice male i broj osoba kojima svoj život možete da položite u ruke je sve manji i manji. Realno, koliko osoba u svom životu imate na koje u svakom trenutku možete da se oslonite? A lepo je imati ih više, zar ne? I treba ih imati što više, ali ako odlučite da dete naučite da postoji i Bog, to verovanje mu može koristiti.

Čak i ako ne želite da ih učite da postoji Bog, učite ih religiji. Objasnite im šta je osnovna priča hrišćanstva, šta je islam, šta judaizam, u šta veruju budisti ili hinduisti. Ne moramo čekati da porastu za to. Čim progovore možete mnogo toga da im ispričate. To će im dati osnovna znanja da bolje razumeju ovaj svet, ali i religiju u kojoj su rodjeni. I kad porastu imaće dovoljno informacija da odluče sami da li će da veruju u Boga ili ne, i ako hoće, koja religija im se čini najlepšom.

Znam, to budi strah u srcima mnogih roditelja, ali sa religijom je kao i sa seksom – što više vaše dete naučite o tome, to će sigurnije plivati u tom svetu kad poraste.

Zato, otidjite sa detetom do susedne crkve i ispričajte im biblijsku priču o postanku sveta, o Isusu, Mariji, andjelima. Prekosutra kad dodje Božić ispričajte im priču o Isusovom rodjenju. Onda prošetajte do katoličke crkve (ako je prva bila pravoslavna) pa im objasnite da oni isto to veruju, samo malko drugačije. Da i kod njih imaju sveće i ikone, ali i one malo drugačije izgledaju. Pa pitajte nekog poznanika koji je musliman da Vas i Vašu celu porodicu povede u džamiju.

Ja sam jednom išla sa poznanicom Turkinjom u džamiju i to jedno kratko iskustvo mi je mnogo značilo da stvorim malo jasniju sliku o religiji koju prati toliko ljudi na ovom svetu. Možda nemate budistički ili hindu hram blizu vas (mada u Beogradu ima svega) ali možete detetu da pokažete sliku Bude, da im ispričate o hindu prazniku proleca gde ljudi jedni druge zasipaju različitim bojama ili o bogu u obliku slona. Obogatićete njihov svet znanja i mašte, razbićete im predrasude, dati ima znanje kao oružje da se osećaju udobno u ovom raznolikom svetu, i da sve, pa i vera, može da se koristi na dobar i na loš način.

Leave A Comment