Kad detence počne da udara

U toku naše akcije „Pitajte Nanu“ ovo nam je pitanje poslala jedna mama:

„Veliki pozdrav za akciju. Imala bih jedno pitanje. Sin mi ima 19meseci i poslednjih mesec dana počeo je da me udara kad mu nešto ne dam ili kad mu nešto nije po volji. Tolimo se razljuti i krene da mlati rukama na sve strane po meni. Zašto se to dešava i kako u tim momentima postupiti. Hvala unapred za odgovor.“

Ovo je naš odgovor:

Draga mama,

kad mala deca počnu da udaraju, roditeljima je to uvek teško i strašno, što je i razumljivo. Medju nama odraslima je udaranje znak da nekoga svesno povredjujemo da bismo nametnuli svoju volju.
Kod dece je to malko drugačije. Oni izmedju prve i treće godine uče o svojim različitim osećanjima, i tek kad to nauče, postaju sposobni da pretpostave kako se druga osoba oseća (da imaju empatiju). Tako da Vaše dete ne shvata da ono vas povredjuje kad vas udari i neće shvatati do svoje treće godine otprlike.

Sada on udara zbog jačine svojih osećanja – time pokušava da ih izrazi, oslobodi i preživi ih. Kad mu nešto ne date, on oseća ljutnju ili veliku tugu, po prvi put u svom životu, i to osećanje je mnogo jako, i mora napolje.

Važno je da uradite nekoliko stvari:

1. nemojte da se ljutite na njega, jer će Vaša ljutnja u njemu pobuditi još jača osećanja straha i on neće moći da se zaustavi.

2. budite mirni, da biste taj mir mogli da prenesete njemu. Čučnite pored njega i gledajte ga u oči i držite mu ruke svojim rukama i mirno mu kažite: Ti si sada ljut i tužan jer želiš __ a ja ti to ne dam. To je sigurno teško za tebe. Žao mi je što se tako osećaš, ali zaista ne smeš to. U redu je biti ljut. Samo ne smes da udaraš. Ne udaramo. (zamislite nekog budističkog monaha kad ovo pričate, on bi tako smireno razgovarao sa nekim ko ga udara).

3. uzmite dete i na minut dva mu promenite okruženje – pokažite mu nešto napolju kroz prozor, nekog u kuhinji ko kuva itd. Time mu dajete mogućnost pauze, da smiri svoja osecanja.

4. pokušajte da situacije koje izazivaju ljutnju kod njega zamaskirate kroz igru ili šalu ili skretanje pažnje – u ovom uzrastu to je najefikasnije.

Ovim razgovorom pod broj 2 vi učite dete koja osećanja postoje. Važno je da deca nauče da ih prepoznaju i razlikuju, da bi i kasnije kad porastu malo, mogli da ih izraze a ne da ih gutaju. Takodje je važno da im stavite do znanja da su sva osećanja ok – i sreća, i ljutnja i tuga i strah itd. Ali da nisu sve rakcije ok, kao npr.udaranje.

Ovo učenje nije lako i brzo već će potrajati nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Budite strpljivi, učite ga jednu od najvažnijih lekcija u zivotu – da su osecanja ok i kako se snalaziti sa njima, i kako istrpeti neprijatnost i frustriranost. Ako to dobro nauči, lakše će se družiti, razgovarati sa vama u pubertetu, posle sa ženom, šefom i svima koji ga ljute. A opet, znaće da je ljut jer vi to osećanje nećete ugušiti u njemu, i onda neće dozvoliti da ga iskorišćavaju kad poraste, niti će osećaj ljutnje gušiti nekim drugim ponašanjem.

Vremenom će biti dovoljno da mu zaustavite ruke i da mu pričate, a posle će biti dovoljno da mu samo zaustavite ruke i kažete kratko „ne, ne udaramo“. Još malko kad poraste moći će da nauči od vas kako drugačije da odreaguje – da lupi nogama o pod, da viče ljut sam i slično. I umeće da se distancira od ružnih osećanja i da se skloni iz situacije koja ga ljuti ili da, ako ne može da se skloni, ta osećanja malo racionalnije shvati.

Može vam se desiti da počne da udara i u nekim drugim situacijama kada ga savladaju osećanja, čak i ako su lepa. Uvek isto smireno reagujte, i zaustavljajte ga čim počne, nežnim ali čvrstim držanjem ruku i sklanjanjem iz situacije ako dete ne stane čim mu zaustavite ruke.

p.s. Pretpostavljam da njega niko ne udara, jer dete uči od odraslih kako se izlazi na kraj sa osećanjima. I pazite da na TV-u ne gleda agresivne scene, bez obzira da li TV samo radi u pozadini ili ste mu pustili dečji program.

Želimo vam puno snage i strpljenja. Javite se ako treba a i mi bismo voleli da čujemo kako napredujete.
Pozdrav,
Slavica Djuric Ivkovic, Nana sa Banovog Brda (http://nanaprekodana.rs/slavica-djuric-ivkovic/)
i Dr Tanja Ninkovic, osnivac Nane preko dana

Leave A Comment