Kako se igrati sa detencetom

Mnogi roditelji pokušavaju da zabavljaju svoje dete, misleći da je to prava igra za njih.

I onda se umore od toga. Pa detetu puštaju crtaće, vode ga u igraonice, ne bi li ga zabavili. Jer zabavljati nekoga po ceo dan je skoro pa nemoguće i užasno naporno. Medjutim, dobra je vest – to ne treba ni da radite. Sta više, to ne smete da radite, jer time detetu oduzimate šansu da se kroz pravu dečju igru dobro razvija.

Zapamtite dobro ovih nekoliko saveta:

  • Slobodna igra je dečji posao. Ne prekidajte dete u igri ako baš, baš ne morate. Koliko god nama delovalo nebitno nešto što dete radi, za njega je to mnogo važan posao. Još važnije, time mu omogućavate da vežba svoju koncentraciju i istrajnost. Ako ga često prekidate da mu ponudite nešto drugačije ili zabavnije, njegova sposobnost koncentracije, maštanja i istrajnosti će se smanjivati. A to će mu biti problem kad malo poraste i kada se od njega bude očekivalo da, na primer, uči da piše ili istrajno sluša kako mu čitate bajku.

  • Vaš zadatak nije da zabavljate dete! Uloga odraslog čoveka je da detetu da resurse za igru (okruženje, stvari), da podstakne ideje za igru i onda da se povuče tako da detetu bude saigrač, ali da dete VODI igru onako kako ono zamišlja. I kad detetu ponestane inspiracije, da mu ubacite po neku ideju, što je veoma važno jer time mu produžavate period igranja i otvarate mu nove poglede).

  • Dajte detetu vremena i slobode da radi stvari koje ga interesuju. Usporite. Sačekajte. Da li dete pokušava da ustane? Sačekajte i nemojte mu pomagati prerano. Jel pokušava da skine čarapu? Pustite ga da vežba. Pokušava da uzme u ruku jabuku u ruku ili kašiku za kiselo mleko. I ako se skroz umaže, strpite se i pustite ga da uči. Jer svi grešimo kad počinjemo da učimo. I te greške su sastavni proces učenja. Srećom imamo mašine za veš. Ne znam kako bih živela bez nje 🙂

  • Ne postoji “pravilno” igranje. Prisetite se koliko ste puta videli svoje dete kako se igra nekom igračkom na “nepravilan” način i potrčali da njemu ili njoj objasnite kako se “pravilno” igra tom igračkom. Obuzdajte se u tome, jer svaka igra kojom oni istražuju je zapravo “pravilna” igra. Osim toga, ovom intervencijom gušite detetovu maštu ali i proces učenja. Ako decu pustite da istražuju svakodnevni svet, veliki deo dana će i Vama i njima biti ispunjen igrom za koju nije neophodna velika priprema.

  • Postavite smislene ali čvrste granice. Granice bi trebalo da služe sigurnosti deteta, ljudi i stvari. Stoga pažljivo birajte kad ćete mu nešto zabraniti. I kada mu zabranite, učinite to zaista samouvereno, bez griže savesti, i bez promena mišljenja. To ćete moći samo ako Vi lično verujete da dete to nešto ne sme da uradi jer može za nekoga da bude opasno.

  • Najveći poklon koji možete da date detetu jeste da ga upoznate sa stvarnim svetom – sa zemljom napolju, prljavim kolima koje želi da pipne, vodom koju pokušava samo da pije ili da uči da presipa, brašnom koje će sigurno rasuti po kući ubacujući ruke u njega ili presipajući ga iz jedne činije u drugu. Roditelji koji stalno brane deci da rade takve stvari (jer realno mnogo je naporno stalno sve to čistiti i presvlačiti dete) deci šalju poruku da ona mnogo toga ne mogu. Takva deca onda sve manje pokušavaju, i sve manje veruju u sebe, i izrastaju u ljude koji će manje pokušavati i koje će neki drugi ljudi voditi i pričati im šta da rade.

  • Već sa godinu dana deci počinju da znače vršnjaci. Oni su ljudi koji istom brzinom i na isti način vide svet. Smeju se istim stvarima, trče na isti način. Da li bi vama bilo zanimljivo da se trkate sa kengurom na primer? Meni ne bi. Ali sa sebi sličnim je lepo meriti se, jer tad vidiš šta možeš i kako. Ja od kengura nikad ne bih mogla da naučim da skočim 3 metra….

One Comment

  1. […] dete kroz igru razvija u samostalnu i sigurnu osobu. Molim vas pročitajte i ovaj naš tekst o tome Kako se igrati sa decom tako da im ne budete zabavljači nego da oni kroz igru stvarno nauče da budu maštoviti, istrajni, […]

Leave A Comment