Tate na porodjaju – zašto treba da budu tu

I dalje uprava većine bolnica ne da da iko prati porodilju u toku porodjaja. Kažu da tate samo smetaju, jer ionako mogu samo da drže ženi ruku. A to joj kažu neće mnogo pomoći.

E pa nije baš tako! Izašao je još jedan naučni rad koji pokazuje koliko je fizički kontakt i sinhronizacija moždanih talasa važna u podnošenju bola.

Držanje za ruku sa osobom koja nam je draga (ne mora da bude muž, može i druga draga osoba), dovodi do

  1. aktiviranja centa za bol ali tako da se bol smanjuje!
  2. uskladjivanja moždanih talasa dve osobe koje se drže, što čini da se obe osobe bolje osećaju
  3. aktiviranja desne polovine mozga (šta on radi piše malko niže)

Pa zar to nije dovoljan razlog da puste da porodilja ima pratioca!

Kad je desna polovina mozga aktivna, žena

  • bolje vizuelizuje – kad se naponi i beba zamisle, lakše se poslušaju uputstva babice i gura se beba napolje. Naročito ako nam je prvi porodjaj, kada većina žena uopste ne razume šta treba da radi kad joj kažu da gura u toku napona.
  • ima jaču intuiciju i instinkt – porodjaj definitivno nije trenutak kada nam je potrebno teorijsko znanje molekularne biologije ili trigonometrije. Tada nam treba da posegnemo za onim iskonskim znanjem u nama, za intuicijom i instinktom. I onda sve lakše prodje – i porodjaj, i vezivanje za bebu.
  • bolje prati ritam – svo ono disanje je upravo praćenje ritma.
  • bolje shvata neverbalnu komunikaciju – i time bolje razume sve što joj lekari i babice preporučuju.

Tako da – TATE, ako možete, idite sa vašom ženom na porodjaj i držite je sve vreme za ruku!

To uopšte nije mali gest, nego ogromna pomoć, koja vašoj ženi omogućava da se što lakše i što bolje porodi, i da uspostavi bolju vezu sa bebom.

Osnovne funkcije desne polovine mozga su

mašta….sveobuhvatno razmišljanje….intuicija….umetnost….ritam….neverbalna komunikacija….vizualizacija…..kreativnost

Možda onda nije ni čudno što umetničke duše više neguju fizički kontakt, dok držanje za ruku nikako ne mogu da zamislim kao čestu pojavu u finansijkom svetu ili pravu, gde su logika, činjenice, razmišnjanje u rečima, matematika itd osnovne aktivnosti. Možda zato što nam za te aktivnosti treba leva polovina mozga, a ona se ne aktivira dodirom i držanjem za ruke.

 

I POGLED JE DODIR

 

Drugi naučni rad koji objašnjava kako fizički kontakt deluje na naš mozak je pokazao da ako mama ili tata gledaju bebu u oči, njihovi mozgovi se uskladjuju i tako mama može bebi da pomogne bez reči da se smiri ili da bolje razume šta beba pokušava da joj kaže. Čudo jedno!

Gledanje u oči - kanal neverbalne komunikacije

KOMENTAR

Deluje mi da je to uskladjivanje moždanih talasa osnov naše sreće i blagostanja. I iskreno, tužno je što smo kao civilizacija došli do trenutka da se dodiri, pogledi i ljubav tretiraju kao neka usputna stvar koja može (i treba) da se zanemari kad su u pitanju neke ozbiljne situacije. Neverovatno je da smo toliko „zaglupeli“, a opet mi je drago da vidim da je nauka počela da se bori za to drevno znanje i da osećanjima i dodirima daje ponovo mesto u našem društvu koje oni zaslužuju!

Leave A Comment